Како се правописно исправно прихвата или прихвата?

Правописним речима прихватиће и прихвати Нема граматичких грешака, међутим, то не значи да су заменљиве у писаном говору и да се користе са истим значењем у усменом облику. Глаголи прихватити и прихватити имају једну основу, али различите завршетке, који се састоје од њихових граматичких карактеристика и делимично одражавају морфолошке карактеристике.

Правопис глаголских завршетака фиксиран је правописним правилима, која захтевају употребу слова у садашњим и будућим напетим облицима и за глаголе ИИ коњугације и слова е за глаголе И везнице.

У индикативном расположењу, све глаголе могу мењати особе у садашњем, прошлом или будућем времену. У исто време, у завршецима једнине и треће особе једнине, множине првог и другог лица у садашњем и будућем времену, писмо стабилно чува и или е зависно од врсте деклинације глагола.

Верб прихватиће односи се на коњугацију И, има облик будућег натезања и формира се уз помоћ завршетка -једеш, која одговара множини друге особе. Логично је да у овом завршетку пише -е-:

Будућа напетост
Ја коњугацијуИИ коњугација
СингуларноМножинаСингуларноМножина
ПрихватићуХоћемоемЈа ћу стајатиУсто смоим
Ти примесхЈеси ццаеонеТи устоисхТи устоионе
Он она онаетОни ће прихватити Он она онаитОни стоје

Глагол аццепт је различит не само у писму и на крају - то је облик императивног расположења и има вредност подстицаја за акцијом. Нагласак у њему се помера са префикса на крај, тако да нема грешака при писању речи.

Семантичко значење глагола прихватиће и прихвати откривени директно у контексту:

Оглашавање

Након напорног рада, истуширајте се и скините умор.

Узимајте таблете за спавање ноћу ако вас мисли не пробуде.

Узми робу и можеш кренути на пут.

Примите телеграм, потпишите рачун.

Верб прихватиће указује на надолазећу радњу, прихвати - наговара га.

даје сљедеће препоруке за правопис и употребу у гласовним глаголима прихватити и прихватити:

  1. Примеоне и ццаионе су различити облици глагола прихватити. Образац ццаеоне индикативно, ццаионе - императив.
  2. Верб ццаеоне указује на будућу радњу. Верб ццаионе тражи акцију.
  3. Правопис -е- на крају глагола ццаеоне због правила за формирање личних облика глагола И коњугације. С крајем -ите формира се множински облик императивних глагола.
  4. У глаголу ццаеоне стрес пада на префикс; у глаголу ццаионе - на крају.