Писма у писму означавају звукове говора. Писмо се не може изговорити или чути, можемо га само написати. Једно слово може означавати један или више звукова, због чега на руском језику постоји више звукова него слова. На руском писму постоје 33 слова, од којих два не значе звуке, само помажу другим словима да омекшају звук или га отежају.
Вреди запамтити да сама слова немају никакво значење. То је само ознака, чак можете изговорити ликове измишљене да би записали звукове на папир. Писма нису подељена на самогласнике, глуха, мека, све ове карактеристике односе се на звукове. Зато пре него што подучите своје дете абецеди, вреди размислити да ли правилно разумете значење звукова и слова. Заиста, неки родитељи, не желећи то сами, погрешно васпитавају децу, што потом изазива збрку у главама младих ученика.
Писма руског језика
Стигавши у школу, сазнају да сама слова ништа не значе и да их се не може изговорити. Много је питања која се тичу звукова и одакле долазе, јер су слова учена на абецеди, али испоставило се да их не можете изговорити без звукова. Уосталом, одрасли разумеју све те суптилности на подсвесном нивоу, а деци је толико тешко да разумеју сву ову збрку.
Звуци
Звуци су оно што изговарамо и чујемо. На слову су звукови означени словима, а снимљени су посебним знаком - транскрипцијом "[...]". Разликују се звукови: самогласници и сугласници, тврди и меки, гласни и глухи.
У неким речима, звук у потпуности одговара писаном писму, тј. т - [т], к - [к] итд. Другим речима, исто слово може се изговарати и чути на различите начине. Постоје речи где исписана слова испадају приликом изговарања. То значи да се налазе на писму, али се не изговарају у говору. Има случајева када комбинација два или више слова даје само један звук. И на крају, постоје слова која комбинују два звука одједном. То су слова попут: у, и, е, е, тх.
Главне разлике:
- Писмо се не може изговорити, али звук се не може написати.
- Писмо - представља звук.
- Број звукова знатно прелази број слова.
Резиме
Може се закључити да звукови без слова не могу постојати попут слова без звукова. Не требамо само да чујемо, већ и да видимо текст. Мала деца прво уче да говоре, тј. стварају звукове и тек тада их се учи да снимају оно што су рекли, тј. правите графичке снимке изговорених звукова. Понекад је деци тешко разумети разлику између слова и звука, ради лакшег транскрипције у којој се реч потписује звуком. То значи да је свако слово написано у складу са звуком који чујемо у говору. Тада деци постаје лакше када виде танку линију између слова и звука.
Звукови и слова не могу постојати појединачно. Нема смисла писати писма ако их је немогуће изговорити, и шта је смисао изговарања ако би било немогуће написати оно што је речено.
Сјећајте се да је приликом васпитања ваше дјеце најбоље да их не заведете непровјереним информацијама. На крају крајева, дете ће добро упити материјал који ћете му представити, и тада ће му бити теже да се преквалификује и навикне на нове појмове и правила. Зато је боље да два пута провјерите информације које желите да подијелите са дјететом како бисте избјегли проблеме са развојем новог материјала у будућности..