Папрати и гимноспермс су таксономске јединице које припадају вишим биљкама. У различитим геолошким периодима постале су насловне биљке на Земљи, тако да су данас њихови остаци складиште палеонтолошких информација. Без једне од ових биљака, резерве нафте и угља никада не би настале у унутрашњости Земље, а без неких од њих не би се могли формирати виши ангиосперми, који су основа исхране Хомо сапиенса.
Садржај чланка
- Дефиниција
- Поређење
- Закључци
Дефиниција
Гимноспермс - ово је огромна група биљака, која се карактерише по томе што су њихова семена лишена затворене посуде.
Фернс - ово су биљке које припадају Одељењу за папратно краљевство биљака.
до садржаја ↑Поређење
Гимносперми су се појавили на крају девона. Данас на Земљи постоји око 1000 врста ових организама. Сви су комбиновани у 4 одељења - гинеколошки, угњетавајући, чемпрес и четинари.
ГимноспермсПапрати су се на Земљи појавили на почетку девонског периода. На крају палеозоика - почетка мезозоика, они су доминирали биљним светом планете. Али гимносперми данас преовлађују у зеленој маси планете.
ОглашавањеГлавна карактеристика гимноспермс је семе. Овуле ових организама нису прекривене затвореном посудом, већ, претворене у семе, стожци које сви чланови групе отворено леже или су причвршћени на вагу..
Папрати се размножавају спорама или вегетативно. Карактерише их наизменичење сексуалне и асексуалне генерације са доминацијом генерације споротофита.
Већина теретаносперми су зимзелене биљке које расту искључиво у облику стабала. Њихови листови изгледају као иглице, дуге или кратке, трокутасте, тетраедарске, округле или равне.
Папрати формирају прималифолиа - ваии, представља систем стабљика комбинованих у водоравној равнини.
Почетна Ферн НепхролеписГимносперми су једнолични. То значи да се на истом стаблу могу налазити и мушки и женски стожци. Већина папрати су диое организми, а могу мењати и „пол“ у зависности од животних услова.
Папњак се сматра зачетником теретаноспермија, а гимноспермс претходницом ангиосперма..
до садржаја ↑Закључци
- Папрати се размножавају спорама, а гимносперми семенкама.
- Папрати расту ваии, а гимносперми расту игле.
- Папрати су се на Земљи појавили раније од гимносперма..
- Гимносперми су данас главна врста шуме на планети и главни произвођачи кисеоника, а папрати су биле најчешће биљке на планети у палеозојско-мезозојској ери.
- Гимносперми су дрвеће, а папрати могу бити травнате или шумовите..
- Већина гимносперми су зимзелене биљке, а папрати умерених ширина на хладноћи губе своју зелену масу.
- Гимносперми су моное биљке, а папрати су дволичне.