Дуго времена у Русији нису извршене значајније промене у грађанском закону. Грађански законик усвојен је још 1994. године. За 20 година, економска стварност у Руској Федерацији се мењала и расла. У међувремену, динамички променљиви друштвени односи захтевали су појаву правних норми које их регулишу. Промјене у грађанском закону биле су неопходне.
С тим у вези, законодавац је дуго припремао озбиљне промене у Грађанском законику. У 2014. години усвојен је дио измјена. Између осталог, то се одразило на организационе и правне норме правних лица, посебно акционарских друштава.
Шта је било пре?
Традиционално у Русији, отворено акционарска друштва (ОЈСЦ) и затворена акционарска друштва. Ако разговарамо у општем смислу о њиховим разликама, тада можемо издвојити главни начин расподјеле акција као главни. Акције отвореног акционарског друштва свако је могао купити, након чега је постао потпуни акционар. Овај акционар може препродавати своје акције било којој заинтересованој особи, укључујући акционара исте компаније.
У затвореном акционарском друштву акције су расподељене само између оснивача компаније. Ако желите да продате своје акције, један од акционара је прво морао да понуди да откупи њихове акције другим акционарима, јер имају право првенства на куповину. Ако нико од акционара није пристао на куповину таквих акција, оне би се могле продати ван ЦЈСЦ-а.
Број акционара у затвореном акционарском друштву раније није могао премашити 50 људи, док у отвореном акционарском друштву број акционара није ограничен, осим тога, у њега могу да се укључе не само појединци, већ и правна лица.
Величине овлашћеног фонда такође су се разликовале, код затвореног акционарског друштва било је најмање 10 000 рубаља, док је код отвореног акционарског друштва најмање 100 000 рубаља. Уз све друге привилегије, по закону се мора отворити акционарско друштво да јавно објави своје финансијске извештаје.Која је разлика између ПАО и ОЈСЦ?
Промјенама у Грађанском законику из 2014. уведене су промјене у правним облицима акционарских друштава. Законодавац је створио такав концепт као „јавно акционарско друштво“ укидањем отворених акционарских друштава и затворених акционарских друштава. Промене су уведене првенствено ради максималне контроле компаније, спречавања двоструког књиговодства. Број оснивача јавног акционарског друштва не може бити мањи од 5 људи.
Сва отворена акционарска друштва дужна су да измене своје повеље и на тај начин унесу промене у своје име. Такође морате променити печат, променити банковне рачуне, као и обавестити о тим променама све партнере и извођаче.
Постоји много примера такве трансформације са великим корпорацијама. Најочитији пример је ПЈСЦ Сбербанк оф Руссиа, која је претходно била отворено акционарско друштво. Промјена текућег рачуна неко вријеме уносила је забуну у рад неких контрапената Сбербанк ПЈСЦ, који још увијек нису добили информације о промјени правног облика.
Укида се и форма затвореног акционарског друштва, уместо њега постоје једноставно акционарска друштва, која су препозната као нејавна, са сопственим посебним захтевима за пословање.
У ствари, ново име јавног акционарског друштва додељено је постојећим и новоформираним отвореним акционарским друштвима, али истовремено се уводе и неке промене у њихове активности. Пре свега, акције у јавном акционарском друштву су јавно доступне и доступне су за продају на берзама. Такође уводи обавезу контактирања спољних стручњака ради контроле регистра издатих акција. Ради се о специјалним регистраторима који обављају надзорну функцију треће стране. У правном облику отвореног акционарског друштва требало би се обратити услугама адвоката трећих лица, али сада такве обавезе нема, јер се појавио услов за регистраре.
Законодавац је такође покушао да јавна акционарска друштва постану отворенија. Закон је раније налагао одређене обавезе отвореним акционарским друштвима у вези са објављивањем финансијских извештаја.
Али тренутно јавно акционарско друштво има још озбиљније одговорности: то је обавезно јавно постављање листа свих акционара, одржавање јавних састанака за решавање важних питања, као и обавезна унутрашња ревизија и ревизија према утврђеном распореду. Акционарско друштво даје годишњи рачуноводствени извештај и извештај саме компаније о свим финансијским кретањима надлежним органима.
Такође у новим изменама и допунама Грађанског законика Руске Федерације постоји тако нешто као „корпоративни уговор“. Какав је он??
Корпоративни уговор је уговор који се закључује између свих чланова акционарског друштва или неког његовог дела. Можда је његов закључак између дужника и повериоца.Споразумом су прописана права особа које улазе у овај споразум. Али ни у којем случају корпоративни уговор не може садржати одредбе о обавезном гласању акционара, а такође садржи и услове који се односе на активности самог јавног акционарског друштва..
