Кривично дело почињено намерно садржи намеру у поступцима оптуженог, што је директно и индиректно.
Директна намера, које су његове карактеристике
Директна намера подразумева свест нападача о настанку озбиљне опасности из његових радњи (неакција), што је и раније предвидио, међутим свесно сам пожелео да их увреде. Директна намера, према томе, подразумева присуство формалног дела кривичног дела приликом чињења незаконитог дела, као и сврху злочина. Директна намера може бити присутна у акцијама као што су припрема за злочин, покушај злочина, може се догодити са групним злочином и учешћем организатора, саучесника и подстрекача у њему.
На основу ч. 2 члана. 25 Кривичног законика, одговорност за наступ посебно тешких последица може наступити само из непосредне намере. С посредном намером предвиђа се могућност озбиљних последица. Субјект увек може предвидети озбиљне последице злочина, што је природни резултат било ког злочина.
Према томе, предвиђање неизбежности настанка последица није индиректна намера. Међутим, неки учењаци имају различито мишљење, верујући да се присуство предвиђања настанка тешких последица може сматрати индиректном намером.
Индиректна намера и њене карактеристике
Неизравна намера, као облик кривице, сматра се управо супротном непажњом. Злочин се може препознати као почињен индиректном намером, ако је субјект могао у потпуности да схвати опасност од свог дела (неактивности) и могао је да предвиди њихов почетак, али је свесно дозволио да се они догоде или покажу потпуну равнодушност према овоме..
Постоји посредна намера у незаконитим поступцима починиоца када су његови поступци били усмерени ка постизању другог циља који није део злочина, другим речима, преступник није хтео да изазове озбиљне последице. Законодавство је утврдило да, чак и ако не постоји жеља да проузрокује озбиљне последице, не може се порећи директно интересовање особе за њихово вређање и тумачити то као жељу да их избегне.
Индиректна намера настаје ако се починилац покаже равнодушност према настанку посебно опасних последица. Ова ситуација се мало разликује од њихове добро информисане претпоставке и карактерише је одсуство емоционалних брига због неповратности последица и накнадне одговорности за оно што су учинили. Субјект намерно иде на злочин и уопште не размишља о последицама које су последица овог кривичног дела, мада му се та ситуација може чинити прилично стварном..
Која је разлика између директних и индиректних намера?
У основи су и директне и индиректне намере врсте кривице, због чега имају много тога заједничког. Обе намере интелектуално садрже свест починитеља о јавној опасности од недоличног понашања које су требали да почине и њихову предвиђање о неповратности последица. Основа директне намере је предвиђање, неизбежност или сасвим реална могућност озбиљних последица, док истовремено, са индиректном намером, предвиђа се да могу наступити озбиљне последице.
У обје врсте намера, вољни план садржи позитиван став кривца за наступ опасних последица. Главне разлике су у вољном ставу субјекта према тим последицама. Са директном намером, субјект има жељу да изврши посебно опасну радњу, а са индиректном намером постоји свесна претпоставка о тим опасним последицама или постоји равнодушност према њима.
Према закону, категорија попут предвиђања неизбежности настанка опасних последица односи се на директну намеру, а индиректна намера садржи само предвиђање такве могућности. Намјерно признање кривичног дјела од стране кривца значи да он својим криминалним радњама свесно формира ланац узастопних догађаја који воде до посебно тешких последица.У вољном плану индиректна намера је присутна са равнодушношћу починиоца према настанку озбиљних последица. На неки се начин то разликује од свјесне претпоставке, међутим, нема емоционалних искустава повезаних са наводним озбиљним посљедицама, мада је субјект свјестан те могућности..
