Предуслов постојања демократске државне јединице је правна природа њеног стварања и функционисања. Строго поштовање закона је признати стандард поштовања људских и грађанских права. Закон покрива све односе с јавношћу. Ниједна сфера људског живота не може функционисати изван правног поља.
Облици остваривања закона.
Постоје различити облици примене законских норми. Спољни облици примене закона су закони и подзаконски прописи и прописи. Закон је документ који има највећу правну снагу. Посебност закона лежи и у специфичном механизму за његово доношење. Законе доноси врховно законодавно тело државе или, на референдуму, изражавајући директну вољу народа.
Карактеристичне карактеристике закона:
- Предмет регулације изражава став државе о темељним државним или јавним питањима.
- Закон је основни нормативни акт, на основу којег се усвајају и други нормативни акти.
- Отказивање или измена закона врши тело које га је донело.
- За усвајање закона није потребно његово додатно одобрење од стране других власти.
Ови знакови наглашавају јединственост закона и одређују његов доминантни положај међу правним актима. На конту закона издају се подзаконски прописи који разјашњавају захтеве који се у њему налазе..
Подзаконски прописи и њихови знакови
Подзаконски прописи одређују и прилагођавају се примјени норми релевантног закона. Пракса спровођења закона врши се на основу подзаконских аката, који омогућавају остваривање права дефинисаних у тим актима на одређени начин. Карактеристичне особине таквих докумената су сврха њиховог објављивања, чији је циљ прецизирање релевантног закона и осигуравање његове примјене..
Централно место у хијерархији нормативних аката заузимају декрети шефа државе и одлуке државне владе. Надаље, у систему подзаконских аката слиједе наредбе, упуте и друга документа која издају шефови извршних органа власти.
Диференцирати подзаконске акте могу према различитим критеријумима, међу којима су:
- Датум и географија акта.
- Планирање и усвајање акта за ванредне ситуације.
- Предмет регулације садржан у акту итд..
Разлике између закона и подзаконских аката
Уз привидну сличност предмета који се разматрају, вриједно је истаћи бројне њихове фундаменталне разлике. Значајна разлика је дефиниција тела које је овлашћено да објави документ. Закон се може донијети искључиво од највишег законодавног тела или директно од стране људи, док објављивање подзаконских аката врши надлежни орган у одређеној области.
Посебно је дозвољено објављивање таквих аката од стране министарстава и одељења, извршних органа власти, локалних самоуправа, организација и институција. Очито је разлика између закона и подзаконског акта и количине садржаних информација.
Када говоримо о разликама између закона и подзаконских аката, вриједно је узети у обзир да је однос закона и подзаконског акта фиксиран формулацијом „на основу и у складу са законом“. Дакле, јасно је да су подзаконски акти подређени закону. Такође, очигледно је да сам закон служи као основа за неопходност усвајања једног или другог нормативног акта. Законом се може одредити потреба за доношењем регулационог акта, врсте таквог акта, тела задуженог за његово доношење.
Главна сврха подзаконских аката је прецизирање одредби закона. Подзаконски акт не може утврдити, осим оних утврђених законом, права и обавезе правних лица, тј. не може прећи опсег релевантног закона.
Резимирајући горе наведено, треба приметити да су корелација и интеракција подређеног нормативног правног документа и закона могућа само у случају непостојања неподударности и усклађености таквог акта са посебним законом. Само строго поштовање овог захтева и одсуство контрадикција између закона и подзаконских аката омогућиће да тренутне норме закона буду ефикасни регулатори односа са јавношћу.
