Према домаћем закону, у Руској Федерацији, у зависности од типа власника, постоје три врсте институција: државна, приватна и општинска. Заузврат се и државне и општинске организације могу поделити на државне, аутономне и буџетске. Подјела на врсте институција садржана је у савезном закону бр. 83-ФЗ од 08. маја 2010. године. Ова класификација одређује финансијску и економску независност институције, њена права и обавезе у вези са некретнинама и покретном имовином и новчаним средствима, као и степен независности државе. Али која је разлика између аутономне институције и буџета?
Садржај чланка
- Дефиниција институција
- Поређење
- Табела
Дефиниција институција
Буџетска институција - непрофитна државна или општинска организација (зависно од нивоа оснивача), створена са циљем пружања услуга и обављања послова у различитим областима, од науке и образовања до физичког васпитања и спорта. Финансијска подршка буџетске организације врши се на основу предрачуна буџета на терет буџетских средстава одговарајућег нивоа.
Аутономна институција - непрофитна организација, чији оснивач може бити и држава коју заступа Руска Федерација, и субјект, општина. Главни циљ активности аутономне организације, као у случају буџетске институције, је пружање услуга и рад у разним областима.
Власници имовине горе поменуте две врсте институција, којима им је додељено право оперативног управљања, су Руска Федерација, субјект наше земље и општине. Дакле, главна разлика између аутономне институције и буџетске је ниво независности од државе и финансијска и економска независност.
Садржај оглашавања ↑Поређење
Према руском закону, колегијално тело као што је надзорни одбор, који је надзорно тело у вези са шефом и активностима организације, мора да буде присутно у аутономној институцији. Аутономна организација не може имати више од једног оснивача.
У погледу финансирања, буџетске институције примају буџетска средства од оснивача кроз процене трошкова и прихода, а аутономне преко субвенција и субвенција. Поред тога, сав приход који је добила од буџетске институције пребацује се на рачуне оснивача. Али аутономна организација самостално управља средствима добијеним од финансијских и економских активности, а Оснивач нема право да управља приходима акционарског друштва. И што је најважније, аутономна институција има право да се бави економским активностима које нису у супротности са законодавством Руске Федерације.
Свака буџетска организација дужна је да своја средства стави само на рачуне Савезне благајне. Право стављања средстава на депозите кредитних организација имају само аутономне организације. Штавише, као што је случај са депозитима, само аутономне институције могу обављати трансакције хартијама од вредности.
Каква је разлика између аутономне и буџетске институције? Поред права, свака организација има одговорности за које су одговорни и оснивач и сама организација. Оснивач буџетске организације сноси супсидијарну одговорност за све обавезе у случају недовољног финансирања буџетске институције. Заузврат, оснивач аутономне институције није одговоран за дугове аутономне организације.
до садржаја ↑Табела
Аутономна институција | Буџетска институција |
Институција има надзорни одбор који делује као супервизор | Буџетска институција нема право да позајмљује средства |
Институција има право на отварање банковних рачуна, обављање трансакција хартијама од вредности и акција | Лични рачуни буџетске институције отварају се само у Федералној благајни Руске Федерације |
Оснивач није одговоран за обавезе организације | Оснивач сноси супсидијарну одговорност |
Приходи иду на рачуне организације | Приход од активности иде на буџетске рачуне |