Придјеви и партиципи одговарају на уобичајена питања и испуњавају исту синтактичку функцију у реченици: они су дефиниције које означавају атрибут теме или додатак. Ипак, то су различите језичке јединице, које се разликују по семантичком значењу и неким морфолошким особинама.
Придевник - независни део говора, што означава знак предмета и у почетном облику одговара на питања који? који? који? који?
далеки (који?) хоризонт
кашица (која?) каша
трокраки (шта?) прозор
добри (шта?) људи
ОглашавањеУ руском језику постоје три категорије придјева: квалитативни, релативни и посесивни.
Квалитативни придјеви означавају знак квалитета, изражен у већој или мањој мери. Могу да имају упоредни и суперлативни степен:
бела димна коса белији снег
велика скала улова веће највеће откриће
Релативни придјеви означавају знак у облику, месту, времену или у односу на било који предмет:
квадрат, урбана, будућност, кожа, стакло.
Посесивни придјеви означавају да субјект припада некоме и одговарају на питање чији?
вучје (чије?) крзно
гнездо кукавице (чије?)
бакин (чији?) кишобран
Причест, за разлику од придева, то није независан део говора. Ово је посебан облик глагола који означава атрибут објекта радњом:
коврчава коса (коса која се увија);
прошла фаза (фаза која је прошла);
затворена врата (врата која су била затворена);
неистражена тема (тема која није истражена).
Ученице комбинирају морфолошке значајке глагола и придјева. Као глагол, оникоришћено у садашњем или прошлом времену:
читање (у реалном времену)
прочитати (прошло време)
Учесници могу бити савршени или несавршени:
да штеди - штеди (несавршено. врста);
резервни - поштедети (савршен поглед);
имају знак надокнаде:
чишћење - чишћење;
пристајање - склониште.
Уобичајени знакови за партицу и придјев су промјене рода, броја и случајева:
задебљани облаци - густа магла (мушки род, једнина, им. јастучић);
прочитана књига - занимљива књига (женска родна јединица. х., им. пад);
заинтересовани туристи - знатижељни туристи (плурални сати, Род. пад)
Придјеви се разликују од партиција у начину на који су формирани. Они су формирани од именица на начин суфикса или префикса:
отприликенадстрешница - јесен, површина - површина; врсте - не-врсте.
Ученице се формирају од глаголског стабла помоћу суфикса -усцх- (-усцх-), -асцх- (-иасцх-), -всх-, -сх-, -ем-, _им-, -ом-, -нн-, -енн, -т-:
привлачити - мами; олово - олово;
да штеди - штеди; доживјети - искусити;
бити - бивши; купити - купити;
поштовање - поштовано; саве - сачувано;
чувати - чувати; за покривање - затворен.
У реченици, партицип може имати зависне речи и деловати као структурно језгро у кружењу партиципа:
Снажно пламтећа ватра осветлила је угао собе који је изгледао као медведја брлога.
Име придјев у синтактичким конструкцијама нема зависне речи, не формира обртаје и увек је у складу са речју на коју се односи:
На овај ледени дан сто је бака изненадио многе зрелим бобицама.
Закључци
- Придевник је самостални део говора. Причест је посебан облик глагола.
- Придјеви имају важне категорије и деле их на квалитативне, релативне и посесивне. Причести немају ту карактеристику.
- Заједништво има морфолошке карактеристике придјева и глагола. Придевник не може имати глаголске знакове.
- Придјеви се формирају од именица. Причест - од стабла глагола.
- Придјеви, за разлику од партиципа, не могу имати зависне речи у реченици.
