Људи могу међусобно комуницирати користећи говорни или књижевни језик. Које су специфичности сваког од њих?
Садржај чланка
- Шта је књижевни језик?
- Шта је говорни језик?
- Поређење
- Табела
Шта је књижевни језик?
Ундер књижевни Уобичајено је разумевање језика који се најчешће користи у новинарству, на нивоу медија и других званичних канала државне комуникације. Његове карактеристике су једнообразност и опште везивање правила и норми употребе речи, граматике, правописа.
Књижевни језик се често заснива на једном дијалекту (онај који најрадије разумеју говорници свих региона државе) или се ствара на основу више уобичајених дијалеката.
Важно је напоменути да књижевни језик који се користи у држави можда није нужно материњан од њених становника, па чак и да припада истој језичкој групи са дијалектима, којима говоре грађани. На пример, у средњовековној Европи такав је био латински језик, који се користио као књижевни језик не само у Риму, италијанским и римско говорећим земљама, већ и, на пример, у земљама које говоре славенски, немачком и политичким удружењима.
до садржаја ↑Шта је говорни језик?
Ундер разговорни Уобичајено је разумевање језика који људи најчешће користе у свакодневној комуникацији. У говорном језику не постоје строга правила и норме својствене књижевном говору. Иако су, наравно, у стању да снажно утичу на формирање дијалеката и у пракси се редовно посматрају на говорном језику. Одбијање од њих може се схватити као показатељ недовољно високог нивоа људског образовања.
Оглашавање
За разлику од књижевног језика, који је генерално једноличан за читаву територију државе, говорни језик је често представљен скупом историјски формираних дијалеката које људи говоре у одређеним регионима (а становници других делова државе не увек у потпуности разумију). Али један од главних критеријума за говорни језик је управо иста разумљивост већине грађана, барем на нивоу основних фраза. Ретко се догоди да се у земљи постане колоквијални језик, који се веома разликује од дијалеката које су људи историјски користили (али књижевни је, као што смо горе напоменули, сасвим способан за тако нешто).
до садржаја ↑Поређење
Главна разлика између књижевног језика и говорног језика је у томе што први садржи обједињена и општеприхваћена правила и норме. Она се обично гради на основу најраспрострањенијег дијалекта или узимајући у обзир особине неколико дијалеката - тако да је разуме што већи број грађана. Али понекад се књижевни језик државе веома разликује од говорног и не подудара се с њим у језичкој групи.
Говорни језик у земљи најчешће је представљен комбинацијом дијалеката, који су понекад веома различити један од другог. Али људи се, по правилу, труде да комуницирају дијалектима, што становници већине региона углавном разумеју.
Утврдивши разлику између књижевног и говорног језика, у табели смо утврдили његове главне критеријуме.
до садржаја ↑Табела
| Књижевни језик | Говорни језик |
| Шта имају заједничког? | |
| Књижевни језик може бити заснован на неком колоквијалном дијалекту или на више дијалеката, а на колоквијални говор може бити под јаким утицајем | |
| Која је разлика између њих? | |
| Има опште прихваћена правила и норме за употребу речи, граматике, правописа | Има добро утврђене норме за употребу речи унутар одређеног дијалекта, које се могу разликовати од књижевног језика, као и оних дијалеката који су уобичајени у другим регионима државе |
| Упркос чињеници да је књижевни језик усмерен на осигуравање међусобно разумљиве комуникације у држави, он може бити различит од популарног говора и чак се односи на другу језичку групу | По правилу, формира се на основу највеће разумљивости широкој маси грађана, па је у већини случајева у истој језичкој групи са народним дијалектима |
