Значење речи љубав сви добро знају, али не могу сви са сигурношћу рећи како се употребљава у генитивном случају. Високо значење ове речи не чини изузетак од правила по којима правопис именица зависи од њиховог рода, броја и облика случаја. Међутим, у књижевним текстовима и у говорном језику, уз познату верзију љубав упознаје другог - љубав, нити осећа грешку. Шта је било??
Именица љубав односи се на ИИИ деклинацију, чији се генитивни случај формира из стабљике иницијалног облика, тј. номинативног једнина, уз помоћ завршетка -и:
| Именица ИИИ деклинација (једнина) | |||
| почетни облик | база | крај | генитив |
| свекрва шаргарепа крв сенка Оглашавањевео | свекрва- шаргарепа- склониште- десет- вео- | -и | свекрва шаргарепа крв сенке велове |
У свим тим именицама сачувана је основа номинативног случаја, па је логично претпоставити да је именица љубав Такође треба да сачувају основу почетног облика и да се користе у генитиву у облику у облику љубав. Међутим, у модерној руској губи се самогласник [о] пре него што се заврши -и: љубав - љубав.
Генитивни облик љубав нормативно је, уобичајено и у складу је са правописним правилима правописа.
Уз форму љубав у уметничком стилу љубав, што се често налази у књижевним делима КСИКС века. У модерном се језику по правилу користи као средство уметничког изражавања и посебну вербалну технику, наглашавајући стилску обојеност текста:
Уопште се нећете ослободити љубави ... (Б. Окудзхава. "Арбат")
Исти облик је постао нормативан за одговарајуће име. Љубав:
У Љубови Александровни све је било спремно за долазак њеног сина.
даје следеће препоруке за употребу облика именице љубав и љубав:
- Нормативни и уобичајени је облик генитивног случаја љубав. У униформи љубав употреба ове речи дозвољена је само у фикцији.
- За разлику од уобичајене именице, правилна именица Љубав у генитиву случај има нормативни облик Љубав.
