Која је разлика између предузећа у државном власништву и унитарног предузећа

Тренутно законодавство Руске Федерације дефинише две врсте унитарних предузећа:

  • Испуњава услове за независно економско управљање.
  • Прихватљиво оперативно управљање или влада.

Предузећа у државном власништву намијењена су производњи производа са ограниченим прометом који се односе на војне потребе, као и производа за потребе савезних и јавних организација, како би се осигурала сигурност земље и њени стратешки интереси. Њихова активност је комбинована са снажном комерцијалном активношћу, иако имају врло ограничена права на имовину коју је пренео власник-оснивач.

Разлике између државних предузећа

Министарство финансија врши своје активности на основу процена прихода и расхода које је одобрио власник. Ово захтева строго циљану, а не независну, као у обичном јединственом предузећу, природу употребе постојеће имовине. Добијају наредбе власника, које морају бити испуњене, то може бити испорука робе, пружање разних услуга или обављање послова који обезбеђују активности државних и општинских органа. Оснивач има право да одузме вишак и некоришћену имовину и ако се користи у друге сврхе.

Правна одговорност државних предузећа

Будући да државна предузећа немају своју имовину, оснивачи сносе потпуну супсидијарну одговорност за своје дугове, то се не догађа с унитарним предузећима (осим у случајевима банкрота). Није могуће прогласити стечај државног предузећа, што се не може рећи за унитарно које може постати банкрот. Предузећа у државном власништву разликују се од комерцијалних предузећа у недостатку статутарног фонда.

Само власник има право да му подари имовину за обављање пословних активности, само он може решити питања у вези са смањењем или повећањем величине фонда. Не тако давна предузећа у трезору могла су се створити на основу постојеће савезне имовине и требало је да обезбеде савезне потребе. Усвојени Закон о јединственим предузећима омогућава стварање ових предузећа и других власника, што помаже повећању њиховог броја.

Имовина државних предузећа

Јединствена предузећа се углавном разликују обим овлашћења у погледу имовине, које им додељују оснивачи, јер право у вези са оперативним управљањем трезорским предузећем има ужи оквир у погледу његовог садржаја, чиме се разликује од једноставног унитарног предузећа са правом обављања послова. Стога, извршење трансакција у вези са располагањем имовине од стране трезорског предузећа није могуће без добијања сагласности власника.

Ко и зашто се стварају државна предузећа

Предузећа у државном власништву баве се производњом робе, пружањем услуга и изводе различите радове. Они обављају комерцијалне и економске активности на основу буџетских средстава која додељује федерална благајна. Јединствена предузећа ствара Влада Руске Федерације, формирају се на основу постојеће имовине која је федерална својина. Влада такође усваја Повељу предузећа, која је њен главни конститутивни документ.

Предузећа у државном власништву су дизајнирана за решавање одређених проблема, а настају најчешће на основу реорганизованих савезних предузећа. Они задржавају све норме радног законодавства које забрањују смањење запослења, преношење имовине другим организацијама, отпуштање запослених и одбијају запошљавање радника реорганизованог предузећа. Само власник има право отуђити и располагати имовином додељеном предузећу.

Управљање јединственим предузећем

Предузећа у државном власништву могу се створити само на основу одлуке Владе, док се унитарна предузећа са правом економског управљања стварају на основу одлука државних структура овлашћених за те акције, а локалне самоуправе имају то право. Ово је главно и одликујуће својство закона о економском управљању и оперативном управљању овим предузећима. Трезорским предузећем управља директор који је именовало савезно тело руске владе.

Све обавезе трезорских предузећа према супсидијарној одговорности за постојеће обавезе сноси Влада Руске Федерације. Држава преузима све ризике повезане са активностима предузећа и само је одговорна за своје дугове својом имовином. Овим субјектима предвиђа се могући опсег овлашћења и само они имају право на реорганизацију или ликвидацију предузећа у државном власништву.