Како ништа написати?

У великом, снажном и тајанственом руском језику постоји много речи и комбинација о којима се чак и компетентни људи спотакну. Сигурно сте барем једном уписали одговор на поруку захвале, затим додали размаке, сетили се како се пише „уопште не“. Они који чак и не размишљају о томе често постају "неразумни". Зашто се тако исмевати једноставном комбинацијом?

Прво, као одговор на дежурство „хвала“, не издајемо поруку, већ стабилну комбинацију - „уопште не“. Многи на нивоу изопачене интуиције осећају да је то једна конструкција, па пишу „ништа“: као одговор на једну реч - једну реч. Дакле, функција убацивања је дата овој комбинацији: у формулама говорног етикета "хвала" бит ће само они. Лакше је применити аналогну методу него запамтити правила, тачно?

Друго, стопљени правопис („не“) настаје услед аутоматске имитације одређених дијалеката насталих од честица и предлога. На пример, негативни адверб је правилно написан овако: „нема потребе“, али истовремено постоји истоимена заменица „за ништа“. Опет, аналогија делује.

Према правилима руског језика, негативна честица „не“ пише се одвојено од заменице, ако између њих постоји предлог. Предлоги се обично пишу одвојено, не могу се држати других речи. У фрази „за“, „испод“, „с“, „отприлике“ видите два места: за ништа, ништа, ништа, ништа.

То се не односи само на одрживу комбинацију којом одговарамо на захвалност. Када говоримо о одсуству нечега на чему бисмо се могли задржати, сакрити, одговорити, платити, извинити, наградити - мислимо на исто правило: постоји изговор - постоје два простора. Сходно томе, немате шта да држите до аутобуса, мачка се нема шта сакрити на равном поду, нестручни радници мигранти немају шта да плате, а неки бивши министри одбране немају шта да награде.

Што се тиче употребе честица „ни“ и „ни“, онда у комбинацији „уопште ништа“, замена једне са другом у основи мења значење фразе. Тачно је да често праве грешку када пишу прилог појачаног порицања (нећу ићи у Африку ни за шта - постоји ебола!) Или прилог у значењу „неоснован“ (увређен због ничега). Али овде се незнање делимично компензује интонацијом: стрес у комбинацији, у случају појачаног одрицања, пада на изговор (нећу ићи на ништа!), А у варијанти са „не“ честицом она пада на саму себе (НЕ хвала, НЕ држи се).

Да ли је тешко запамтити и разумети? Не пишите „ништа“, јер је писање без грешака „молим“ много лакше. Или само стави смајлић.