Тренутно се телефони, паметни телефони или паметни телефони, како се данас уобичајено зову, не користе само за позиве. Кроз њихову употребу могуће је обезбедити сталан приступ Интернету, што за неке кориснике игра огромну улогу. С обзиром на развој технологија, чија је главна сврха повећање брзине приступа Интернету, данас је уобичајено разликовати неколико одговарајућих стандарда одједном. Сада можемо посматрати постепено и веома споро промену 3Г стандарда у 4Г. Постоји огроман број разлика између ових концепата, а истовремено постоји и доста аспеката који их чине врло сличним.
Шта је и колико је популаран 3Г?
Под појмом као што је 3Г, они подразумевају релативно нову генерацију мобилних комуникација способних да комбинују радио комуникацију са приступом Интернету велике брзине. Упркос чињеници да се у неким одређеним земљама 3Г појавио релативно недавно, почео се развијати још у 90-има. Тада, када је таква генерација мобилних комуникација уживала оправдану популарност, следећа два стандарда уживала су највећу популарност: ЦДМА и УМТС. Узгред, други од горе наведених стандарда је много популарнији и зато, у огромној већини случајева, термин 3Г обично значи УМТС.
Ако сте заинтересовани за неке техничке аспекте, онда сматрамо да би било вриједно напоменути да међу њих треба укључити и такве брзине преноса података као што су:
- Ако говоримо о стационарним уређајима, тада би таква брзина требала бити најмање 2048 Кбпс.
- У случају уређаја који се крећу брзином до 3 Км / х, та цифра је већ 348 Кбит / с.
- Па, ако говорите о оним уређајима који се крећу брзином до 120 Км / х - 144 Кбпс.
Колико је релевантан 4Г?
4Г представља последњу генерацију мобилне меморије коју карактерише не само брзи приступ Интернету, већ и повећани квалитет самог мобилног телефона. Развој такве генерације мобилних комуникација почео је већ у 2000-има. У исто време, уведене у многим земљама, почеле су релативно недавно, тек у периоду 2010-201. Тренутно је до четврте генерације уобичајено класификовати технологије помоћу којих је могуће преносити податке брзином која би била већа од 100 Мбпс у случају мобилних уређаја и чак 1 Гбит / с, када је у питању стационар. Тренутно су ВиМАКС и ЛТЕ најпознатији. Ипак, треба напоменути да се и данас, потребним брзинама, могу похвалити осим ако не донесу будућност.
Која је разлика између ове две генерације?
Четврта генерација комуникације, за разлику од треће, у потпуности се заснива на протоколима такозваног пакетног преноса података. Из тог разлога, такође има прилику да се похвали присуством Воице овер ИП технологије, захваљујући којој се гласовни подаци могу преносити путем Интернета. Тако се на крају трошак телефонских позива знатно смањује. Узгред, постоји толико предности употребе 4Г да се не само оне земље које су пре неко време активно користиле 3Г желе пребацити на овај комуникациони стандард, већ и оне државе које се још увек нису успеле уверити у предности коришћење мобилне комуникације треће генерације. Узгред, у Русији 4Г такође има место да буде, мада само у осамнаест, мање или више великих градова.
С обзиром на горе наведено, треба истакнути сљедеће карактеристике:
- Ако говоримо о 4Г мрежама, тада ће минимална брзина преноса података бити чак 100 Мбпс и то, узимајући у обзир чињеницу да је у регуларном 3Г та цифра ближа 144 Кбпс.
- Из једноставног разлога што се трећа генерација појавила много раније од четврте, има могућност да се похвали тиме што има много веће подручје покривања, а да не спомињемо могућности повезивања..
- Мање важна карактеристика ова два концепта је та што се 4Г темељи на пакетним протоколима података и, поред тога, има ВоИП. У исто време, 3Г комбинује пренос не само сасвим познатог гласовног саобраћаја, већ и пуноправних пакета података.
