Разлика између Старог и Новог завета

Стари и Нови завет су два дела Библије, свете књиге хришћана. Као што име књига јасно говори, имају различита времена писања. Поред овога, како се Стари завет разликује од Новог завета и шта они имају заједничког? О свему детаљно - мало ниже.

Садржај чланка

• Време писања
• Поређење
• Табела

Време писања

Нови завет почео да пише средином И века нове ере, односно непосредно након смрти Исуса Христа. Најновија његова књига - Апокалипса (Откривење светог Јована Еванђелиста) - написана је око прелаза И и ИИ века нове ере. Састоји се од следећих књига:

• канонска еванђеља (биографије Исуса Христа);
• писма разних апостола разним историјским личностима тог доба или читавим народима (Галаћанима, Римљанима и тако даље);
• Дела Светих апостола;
• Апокалипса.

Нови завет је у целости написан у Коинеу, варијанти грчког језика који је настао у хеленистичко доба на источном Медитерану и постао језик међуетничке комуникације.

Разлика између Старог и Новог завета је у томе што је он написан много раније. Штавише, ако је Нови завет створен отприлике у року од пола века, тада Стари завет има много чвршће искуство формирања - више од хиљаду година, од 13. до 1. века пре нове ере. Језик писања је хебрејски, са изузетком малих делова који су написани на арамејском. Почетком наше ере, Стари завет је преведен на грчки језик и постао доступан целокупном становништву источног Медитерана.

Поређење

Стари завет - заједничка света књига хришћана и Јевреја. Међу Јеврејима ова се књига зове Танах. Стари завет се састоји од три велика дела:

• Петокњижје;
• Пророци;
• Писма.

У жидовској традицији Танах (масоретски текст) се донекле разликује од већине хришћанских издања Старог завета, али ове су разлике мале. У православљу, католицизму и протестантизму постоје разлике између различитих канона Старог завета. У православљу је прихваћен превод Танакха, назван "Септуагинта" ("Превод седамдесет стараца") - ово је најстарији превод на грчки језик који је направљен још у Птолемајском Египту.

Католички канон се зове Библиа Вулгата ("народна Библија"), или једноставно "Вулгата" (коначно формирана у 16. веку). А протестанти су, подвргавајући радикалној ревизији католицизма, одлучили да се „врате коренима“. Одустали су од готових латинских и грчких текстова и поново су превести Танах са хебрејског језика. Текстови који су присутни у Вулгати, али нису укључени у јеврејски канон, у протестантској верској традицији названи су апокрифима..

Што се Новог завета тиче, ова је књига, без икаквог тумачења, заједничка свим хришћанима. Наравно, приликом превођења текста са древног Коинеа у модерне језике могу се појавити неточности, али ово је грешка у било ком преводу. Ова ситуација се развила због двосмисленог тумачења страних речи у различитим контекстима. Ако неко жели да прочита текст Новог завета без таквих „семантичких колебања“, тада ћете морати да проучите древни грчки језик. Али већина је задовољна превођењем свете књиге на свој матерњи језик.

Табела

Која је разлика између Старог и Новог завета, како је назначено у табели испод. Ово је преглед поређења; ако желите да се детаљније упознате са питањем, требало би да се обратите специјалној литератури, која је написана много током два миленијума хришћанства.